Pašteta je štetna, ali šta fali bataku i šunki?

Neko vam je do sad morao provući kroz uši da je meso možda kancerogeno, ali opet ko će verovati svemu što ljudi pričaju danas, zar ne? Na kraju krajeva svi smo čuli priču o tom nekom dedi koji je jeo slanine i kajmaka, pušio, pio i sedeo na ’ladnom betonu svakog dana i živeo 100 godina, ništa mu falilo nije. Iako ne pokušavam da umanjim realnu vrednost i tačnost tog argumenta, možda bi ipak bilo zanimljivo da pogledamo šta kažu poslednja istraživanja na tom polju. Ono kao naučnici, hemija, biologija i to.

Da li meso stvarno izaziva rak?

Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala mesne prerađevine – uključujući tu šunke, slanine, salame, kobasice i viršle – u Grupu 1 kancerogenih materija što znači da postoje jaki dokazi o tome da prerađevine od mesa uzrokuju rak kod ljudi. U tu istu grupu sa mesom još spadaju i cigarete, alkohol, HIV, Hepatitis C i B i mnogi drugi. Siguran sam da ne biste dali detetu cigaretu ili mu nasuli čašicu rakije uz doručak, zato vam i skrećem pažnju na ovo.

Šta je sa ovima što ne jedu to prerađeno meso, nego samo ono domaće i iz njihovog dvorišta?

Okej, to je fer pitanje. Hajde opet da pogledamo šta kaže Svetska zdravstvena organizacija na tu temu?

„Svo crveno meso kao što su govedina, svinjetina i jagnjetina je klasifikovano pod Grupu 2 kancerogenih materija kao verovatni uzročnik raka.“

Samo da napomenem da ovo nije veganski lobi, ovi ljudi čak ni nisu vegani. Ovo su opšte smernice izdate za standardnu ishranu svih ljudi. To znači da će i najkvalitetnije parče mesa od stoke koja pase po zelenim pašnjacima i pije samo izvorsku vodu i dalje da vam dođe glave. Ista stvar je i sa piletinom i ribom. Čak i kad se nekako zaobiđe piletina koja je tretirana dodatnim hormonima, steroidima i ko zna čime još i upeca riba koja nije čitav svoj život provela u bazenu sa još 200 riba koje plivaju u sopstvenim govnima i dalje se moraju uzeti u obzir sledeće stavke:

  1. Hormoni. Estrogen je takođe na listi agenata koji dokazano izazivaju rak. Kako znamo da ga ima u mesu? Tako što znamo da ga životinje prirodno proizvode. Kokoške ga prave, krave ga prave, svinje isto tako. Čak im se i dodatno ubrizgava još estrogena što nekad dovodi i do 4 puta veće koncentracije nego što je normalno. Dakle, konzumiranjem mesa direktno se povećava koncentracija estrogena u ljudskom organizmu što dalje vodi do nastanka kancera. Sledeći na listi je IGF-1 ili ti insulinu sličan faktor rasta 1. Jednostavno rečeno, to je hormon rasta koji se sintetiše u jetri. Ovaj hormon ne samo da se prirodno pojavljuje u mesu, nego životinjski proteini dodatno stimulišu jetru da proizvodi još ovog hormona. Trenutno je poznato da IGF-1 služi kao okidač za rast kancerogenih ćelija, kao i da mu pomaže da se dalje širi i metastazira u kosti, jetru, krv, pluća i mozak. Znači smirite hormone pod hitno.
  2. Fermentacija životinjskog proteina. Proteini ne bi trebali da se fermentišu u našem telu. Odlični smo u varenju svih proteina biljnog porekla pre nego što dođu u debelo crevo gde i dolazi do fermentacije, ali ukoliko se konzumira meso, deo životinjskog proteina se ipak fermentiše i pretvara u hidrogen-sulfid koji je u principu vrlo toksičan gas koji ima tu neverovatnu sposobnost da unšti našu DNK. Ovaj gas ima specifičan miris pokvarenih jaja, siguran sam da ste se već susretali s njim.
  3. Mutagena jedinjenja u mesu. Kuvanjem životinjskih proteina na visokim temperaturama, naravno da se roštijanje računa u to, stvara mutagena jedinjenja i hemikalije (HCA – heterociklički amini i PHA – policiklični aromatski ugljikovodonik) koje obožavaju da uništavaju našu DNK i prave kancerogene tvorevine. Više o ovome možete da pročitate na stranici Nacionalnog instituta za rak. Da ne bude posle da ja izmišljam stvari onako usput.
  4. Holesterol. Trebalo bi da znate da se holesterol nalazi isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Ova mast pored toga što je zaslužna za srčani udar vašeg dede ili možda babin moždani, igra odličnu ulogu i u promovisanju rasta kancera. Tako da je ovo definitivno win – win –win situacija za nekog ko želi da izvrši samoubistvo, ali ne želi da umre baš odmah sutra jer čeka da vidi kako će se na kraju završiti Igra prestola sad kad više ne prate knjige.


Da, ali šta je sa svim onim korisnim stvarima koje imamo u mesu?

Slažem se, meso iako nije jedini ipak je odličan izvor gvožđa, cinka, vitamina B12 i proteina. Te stvari su preko potrebne organizmu da bi bili zdravi i funkcionisali pravilno. Okej, šta kažu ove zdravstvene organizacije na tu temu? Koliko je mesa dozvoljeno da se pojede?

„Rizik od nastanka raka raste zajedno sa povećanjem unosa mesa.“

World Cancer Research Fund preporučuje da se unos mesa ograniči na 70g dnevno. To vam je otprilike 2 lista šunke. To je svo meso za čitav dan – samo kažem. I da zlo bude veće, to vas čak ni ne stavlja u grupu za sigurnu konzumaciju, jer svega 50g mesa dnevno povećava rizik od raka za čak 18%. Znači nema dovoljno ni za studentski sendvič. Srećom, meso nije jedini izvor tih vitamina i minerala. Recimo gvožđe i cink se mogu uneti sa semenkama od bundeve ili suncokreta, pasuljem, paradajzom, sojom i naravno zelenišem kao što je recimo blitva. Istina je da postoje dve vrste gvožđa, hem i ne-hem gvožđe. Hem gvožđe je ono koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i ono se lakše absorbuje u našem organizmu, ali isto tako lako i pomaže u produkciji kancerogenih hemikalija kao što su N-nitrozo jedinjenja. Na drugoj strani imamo ne-hem gvožđe koje se nalazi u namirnicama biljnog porekla koje se tehnički slabije apsorbuje, ali se ipak procenjuje da ne-hem gvožđe čini čak 90% od našeg ukupnog unosa ovog minerala. Znači, i pored toga što jedete meso većinu gvožđa dobijate iz biljaka svakako. Dakle, rešenje je jesti namirnice biljnog porekla koje sadže gvožđe samo u većim količinama. Proteini su zastupljeni u svoj hrani biljnog porekla i nemoguće je da se biljnom hranom ne unese dovoljno proteina, ako se zadovolje dnevne kalorijske potrebe pojedinca. A vitamin B12 se može uzeti kao suplement ili možete da pijete vodu iz nekog šumskog potoka recimo, i to je validan izvor skroz.

A šta ako neko već ima rak?

Kao što smo videli, konzumiranje mesa čak i u malim količinama direktno utiče na rast i razvoj ćelija raka i nije potrebna diploma iz biohemije da bi se izvukao zaključak da totalna apstinencija igra veliku ulogu u progresu već nastale bolesti. To nije sve, prelaskom na ishranu biljnog porekla može se preokrenuti tok bolesti i naterati rak da se totalno povuče bez dodatnih lekova i terapija. Poslednja istraživanja su pokazala da ako se krv onih koji se drže standardne ishrane kapne na ćeilje raka u petrijevoj šolji dobija se stagnacija od 9% u razvoju malignih ćelija. A ako se ti isti ljude hrane biljnom hranom samo godinu dana, taj postotak raste na 70%. Znači krv ljudi koji se hrane biljnom hranom je 8 puta jača u borbi protiv raka od krvi prosečnog čoveka. Sličan rezultat se može videti već  i nakon samo 14 dana od prelaska. Probajte, jer definitivno ne može da naškodi.

Znači konzumiranje mesa je jednako štetno kao i pušenje?

Tako je, možda čak i više s obzirom na količinu mesa koju prosečni čovek pojede ovih dana. Znači, sledeći put kad vas budu smarali kako su cigarete loše za vas slobodno možete da im uzvratite sa ovim argumentom o mesu. Neka vide da oni nisu u ništa boljoj situaciji od vas i da biste definitivno trebali da poradite na zajedničkom problemu. Ili se konsultujte sa onim dedom što mu ne fali ništa, garant je još uvek živ!

4 comments On Pašteta je štetna, ali šta fali bataku i šunki?

Leave a reply:

Your email address will not be published.