Da li su ljudi zaista svaštojedi?

Ovo nije tema koju ćete čuti svakog dana na ulici, većina nas nauči ove stvari u osnovoj školi, prihvati ih kao tačne bez ikakvog daljeg ispitivanja i istraživanja i vodi se njima do kraja života. Koliko se ja sećam biologije iz osnovne škole, životinje smo prema načinu ishrane podelili na mesojede, svaštojede i biljojede. Ljude su svrstali u svaštojede i to je podela koja zvanično još uvek stoji, iako su dokazi za to prilično klimavi. Verovali ili ne, ali ima stvari o kojima nismo raspravljali na tim časovima, pitanja na koje dobijamo prilično čudne odgovore i ako se vodimo zdravom logikom dolazimo do zanimljivih zaključaka. Ovo je podela koja nije definitivna i naučnici se i dalje raspravljaju oko njene pravilnosti i moguće ponovne raspodele.

Ovaj članak se bavi baš tim pitanjima i ima za zadatak da pogleda sve naučne dokaze koji trenutno postoje na tu temu i natera vas da razmislite o tome da li je čovek zaista svaštojed, šta svaštojed u stvari znači i kako izgleda jedna takva životinja. Obećavam da se neću služiti neproverenim podacima i nagađanjima, jer na naučne argumente valja odgovarati samo naučnim argumentima. Naravno, ostvaviću vam i izvore da možete i sami da proverite i istražite.

Šta tačno kaže nauka?

Mesojedi su organizmi koje se pretežno hrane mesom. Biljojedi se pretežno hrane biljnom hranom, a svaštojedi mogu da se hrane i  mesom i biljkama. Fenomenalno, sve je kristalno jasno. Problem je samo u ovom „pretežno“, jer je omer koliko biljne hrane može mesojed da pojede u odnosu na meso da bi ostao mesojed i obratno kad su biljojedi u pitanju, užasno loše definisan. U prevodu, ako bi se striktno držali tih definicija biljojedi i mesojedi praktično ne bi ni postojali, jer definicija svaštojeda je jako fleksibilna po tom pitanju. Dopustite da objasnim jednostavnije.

Ljudi ne znaju sa čime treba da se hrane jer smo zaboravili u svoj ovoj frci oko pravljenja civilizacija i putovanja na Mesec. Desi se svakom. Tako da smo odlučili da se na brzinu svrstamo pod svaštojede zato što smo genetski najsličniji majmunima, tačnije šimpanzama, a i to se činilo kao najednostavniji odgovor jer tu ima svega po malo.

Šimpanze su po definiciji svaštojedi. Odmah u startu se mora uzeti u obzir da se ishrana ovih majmuna sastoji od 98% biljne hrane i svega 2% hrane životinjskog porekla. U tih 2% uglavnom spadaju mravi i sitni insekti. Jako, ali baš jako je retko da majmuni ubiju drugu manju životinju i to se smatra više činom zastrašivanja nego prehrambrenom potrebom. Znači, iako se skoro pa čitava ishrana zasniva na hrani biljnog porekla ipak se svrstavaju u svaštojede. Super, to je jasno. Nema problema.

Šta ćemo onda sa mačkama? Mačke su mesojedi, a opet svojevoljno jedu travu, neće odbiti ni povrće iako im nje prvi izbor. Štaviše, većina izbalansirane hrane za mačke i sadrži deo povrća. Kako sad to? Da li to znači da su i mačke svaštojedi? Interesantno, zar ne?

Ne volite mačke, okej. Evo, jelen je biljojed. Postoje dokazi da jelen može da pojede pticu, da li i njih sad treba da svrstamo u svaštojede? Gde se to povlači jasna granica između ove tri vrste? Ne znam za vas ali meni ovo ne zvuči kao da je neko seo i razmislio šta radi.

Sva sreća pa nisam jedini kojem je ovo bilo čudno. Silvija Pineda-Munoz i njen saradnik profesor Džon Alroj, sa Univerziteta Makuari u Sidneju, objavili su naučno istraživanje sa kojim se predlaže nova podela zasnovana na glavnom izboru hrane. I takođe su naveli da bi se termin svaštojed trebao izbaciti iz upotrebe, jer većina sisara jede i biljnu i hranu životinjskog porekla i malo ih je koji su čisti biljojedi ili mesojedi. Zaključak je da trenutna podela i način na koji je napravljena baš i nemaju nekog smisla i svakako bi trebalo sagledati čitavu tu stvar malo detaljnije. U prevodu svaštojed ne znači 50% biljne hrane i 50% mesa, nego taj odnos varira od jedinke do jedinke i nema smisla svrstati ih sve u isti koš nego treba pogledati koja hrana je većinski prisutna u njihovoj ishrani i kategorizovati ih po tome.



Dokazi da su ljudi biljojedi po prirodi.

Okej, ako ta podela koja je trenutna nema smisla, kako ćemo znati za koju hranu smo prirodno preodređeni? Da li da jedemo više mesa ili više voća? Koliko bi čega trebali da jedemo?

Doktor Milton R. Mils se u svom istraživanju „Uporedna Anatomija Ishrane“ bavi ovim pitanjem. On je došao na genijalnu ideju da uporedi anatomiju čoveka sa anatomijom mesojeda, svaštojeda i biljojeda i na osnovu toga zaključi šta smo prirodno preodređeni da jedemo. Ono što je on pronašao se neće dopasti ovima što im šunka visi na tavanu, jer sudeći po dokazima koje je on izneo ljudi su anatomski građeni da budu biljojedi. Šta da vam kažem… Pošto ne planiram da pišem roman ovde – jer znam da vas pola neće pročitati kao što niste pročitali ni Gospodara prstenova, džabe se vadite svi znamo da ste samo pogledali filmove – navešću samo glavne razlike koje su pronađene u ovom istraživanju, a koga bude zanimalo da ide u detalje neka slobodno pročita čitavo istraživanje koje je navedeno gore.

 

Verovatno ste primetili da se uglavnom poklapamo sa biljojedima. Evo još nekih zanimljivih sličnosti i razlika koje sam uspeo da pronađem po internetu iz različitih izvora. Što ne znači da nisu tačni jer nije baš teško uočiti većinu tih razlika golim okom.

Jezik. Samo mesojedi imaju oštar jezik, svi ostali imaju glatke jezike, uključujući i nas ljude. Takođe mesojedi i svaštojedi imaju receptore za proteine i mast na jeziku koje mi ljudi nemamo, zbog čega nam meso ima isti ukus kao i đon od cipele. Ti ćevapi su ti ukusni zato što je Mujo stavio so i začine. Receptore za slano imamo na jeziku, a začini su biljke. Samo kažem.

Porođaj. Kad pričamo o trudnoći kod ljudi uglavnom pričamo o jednoj bebi ili blizancima u retkim slučajevima. Svaštojedi uglavnom imaju više mladunaca odjednom. Takođe, ako pogledamo broj mlečnih žlezda biće nam sve jasno.

Spavanje. Ljudi u proseku spavaju 6-8 sati dok recimo mesojedi spavaju između 18 i 20 sati u danu, a ponekad i više. Ko ima mačku u kući zna o čemu govorim.

Znojenje. Ljudi se znoje preko pora koje se nalaze na čitavom telu, mesojedi se znoje samo na jeziku. Zamisli da se znojiš na jeziku.

Pijenje vode. Jezik mesojeda ima sposobnost da se savije unatrag, što im omogućava da tako zahvataju vodu. Ljudi nemaju tu super moć.

Tolerancija na mikrobe. Većina mesojeda može da se nosi sa mikrobima koji bi bili pogubni za ljude, kao što je botulizam. Nisam ni ja znao šta je botulizam, slobodno guglaj.

Tolerancija na mast. Ljudski organizam ne zna kako da se nosi sa većom količinom masti u hrani, dok se recimo mesojedi odlično snalaze sa takvom hranom i čak im je odlična za zdravlje.

Enzim uricase. Pravi mesojedi luče enzim koji se zove Uricase. Uloga ovog enzima je da neutrališe mokraćnu kiselinu u organizmu. Ljudi ne luče ovaj enzim. Tako da moramo da koristimo alkalne minerale da bi neutralizovali ovu kiselinu, a to obično bude kalcijum. Ovaj proces stvara kalcijum urat koji je jedan od mnogih patogena koji se dobija konzumiranjem mesa i koji je direktno povezan sa pojavom gihta, artritisa, reumatizma i bursitisa. U prevodu, to mleko koje pijete da vam ojača kosti vam ustvari crpi kalcijum iz kostiju i pravi dodatne probleme. Ovo ja mojoj babi pokušavam da objasnim već godinama.

Prirodni apetit.  Da li vam ide voda na usta kada vidite sveže zaklanu životinju, leš pored puta koji je udario auto ili kada osetite miris krvi? Verujem da je velika većina odgovorila sa ne? Čestitam, niste mesojedi. Ostali bi trebali da se zapitate malo šta nije u redu sa vama. Nikom se ne jedu krzno, creva, oči i mozak od bilo koje životinje. Čak i kad su skuvane i začinjene sa dosta soli i dosta biljaka opet su odvratne, zar ne? A ovi hajduci što tvrde da su tolike zverke da bi mogli da pojedu meso čak i živo i da im je to fino – ili lažu ili nisu svesni šta govore.

Evo primer jednog takvog „mesojeda“ koji je pokušao da dokaže da smo stvoreni da jedemo meso. Pogledajte, ako vam se ne gadi, kako to izgleda kada čovek pokušava da pojede zeca kojeg je pronašao mrtvog pored puta. Zec je, kako tvdre ovi na videu, još uvek svež i kao takav bi bio prava poslastica za sve mesoždere.

A šta je sa vitaminom B12?

Ovo je odlično pitanje. Ako već tvrdimo da se može potpuno prirodno i bez suplemenata živeti, rasti i napredovati na ishani biljnog porekla, zašto nam onda nedostaje vitamin B12? Ljudi koji jedu meso nemaju problem sa vitaminom B12 jer ga ima u mesu!

Prvo da se razumemo da životinje ne proizvode vitamin B12, nego su bakterije te koje su zaslužne za taj proces. Evo izvor ovde.

Vitamin B12 proizvode bakterije u zemlji i mogu se naći u digestivnom traktu životinja i ljudi, ili još preciznije u izmetu. Istorijski gledano, ranije je mnogo lakše bilo da se zadovolje potrebe vitamina B12 jer je sve bilo dosta prljavije i generalno je higijena imala drugo značenje. Biljke koje su iskopavane iz zemlje nisu prane i one su lako mogle da nose ovaj vitamin na sebi. Koga zanima može više da pronađe ovde.

B12 se takođe mogao pronaći u jezerima pre nego što je sva voda pročišćena. A ako se pitate za šimpanze oni i dalje jedu malo tih termita koji su odličan izvor ovog vitamina. Takođe je vrlo lako i moguće da se unese B12 tako što se pojede deo izmeta. I da, pre nego što se svi vi „mesojedi“ slatko nasmejete na to da bi vegani trebali da jedu govna, setite se samo da smo mi ti koji B12 uzimamo kao suplement, a vi ste ti koji ga unose kroz ishranu. Ko sad tu šta jede?

Na to sve, jeli meso ili ne, svi stariji od 50 godina bi trebali da uzimaju vitamin B12 kao suplement, jer sposobnost absorpcije ovog vitamina opada sa godinama bilo da ste vegani ili ne. Samo kažem.

Dakle, ideja da moramo da jedemo velike količine mesa svakog dana samo zbog ovog jednog vitamina je više nego smešna. Svakako da moderni vegani koji ne piju vodu iz jezera i ne unose ovaj vitamin na druge načine, moraju da ga uzimaju u vidu suplementa. Ako je to jedina stvar koja je kontra argument onda se morate složiti da je količina dokaza koju imamo protiv daleko veća.

Plus većina stoke koja se uzgaja danas se hrani lošom hranom i pije istu tu pročišćenu vodu koju svi pijemo, što znači da ima nedostatak vitamina B12, koji se onda mora dodati kao suplement u njihovoj hrani. Tako da na neki način svi ga danas uzimamo kao suplement.



Praistorijski ljudi su jeli meso. Evoluirali smo da jedemo meso.

Okej, sve dok neki Japanac ne izmisli mašinu za putovanje kroz vreme, najbolji dokaz koji trenutno imamo jeste naša anatomija i biohemija. A to, kako smo saznali maločas, baš i ne ide u prilog argumentu da je meso nešto što treba da se nađe na našem jelovniku. Većina životinja je programirana tako da od malih nogu zna šta je njihova hrana. To nažalost nije slučaj sa nama ljudima. Mi te stvari učimo posmatrajući šta jedu naši roditelji i ostali ljudi oko nas. Stoga imamo tu mogućnost da vrlo lako donesemo odluke o hrani koje su definitivno loše po nas i naše zdravlje, što je i dokaz kad vidimo šta sve ljudi danas jedu. Ako su naši preci i jeli meso, koliko možete biti sigurni da su to radili na osnovu instinkta? Možda su samo videli nekog tigra kako jede zebru, tigar im se činio snažan, pa su odlučili i oni da probaju da ga imitiraju. Da li vam pećinski čovek izgleda kao neko ko je stručnjak za nutricionizam? Ako da, koje još velike odluke u životu bi voleli da donesete na osnovu toga šta su pećinski ljudi radili?

Znam da postoje ona plemena u Africi koja jedu sirovo meso, ali to su uglavnom rituali gde ratnik pojede srce od vola da bi bio jak kao vo. I slične gluposti. Ko hoće da se drži toga, slobodno. Srećno s tim.

A što se evolucije tiče evo šta je sam Čarls Darvin napisao u knjizi „Postanak Vrsta“:

Iako mi ne znamo ništa sigurno o vremenu ili mestu gde je čovek izgubio gustu dlaku koja ga je pokrivala, sa velikom vjerovatnoćom da budemo u pravu možemo reći da je on morao živeti u toplom predelu gde su uslovi bili povoljni za način života jednog voćojeda. Što je, sudeći po analogijama, morao biti način na koji je čovek živeo.

Nakon svega ovoga što vam je predočeno, da li i dalje mislite da smo svaštojedi? Mislite li da možete sa svojim kandžama da ulovite ribu iz nadolazeće reke kao što to medvedi rade? Možete li da drobite kost sa svojim zubima kao što to radi vaš pas? Da, pas je svaštojed. Razmislite o tome. Slažem se da je moguće da jedemo mrave i crve, kao što to nekad šimpanze rade, ali koliko vas bi se radovalo tom obroku?

Poređenja radi, tigar koji je čisti mesojed, mašina napravljena za lov životinja jede meso jednom na svakih četiri do pet dana. U proseku svaki dvadeseti pokušaj lova mu je uspešan i da bi imao taj prosek mora stalno da pokušava i da večito lovi. Ljudi danas jedu meso tri puta na dan, pa čak i da smo svaštojedi to je više mesa nego što mesojedi jedu. I nemojte mi molim vas pričati o plemenima koja su lovila životinje u grupama, trčeći kilometrima po suncu za antilopom dok se ona ne izmori. Jeste, istina je da možemo da trčimo jako dugo, čak duže nego konji recimo, ali opet to troši užasno mnogo energije i ako su tigrovi uspešni tek na svakih 20 pokušaja, ljudi bi definivitno imali goru statistiku. Znači da su se morali hraniti nečim drugim što je bilo lakše da se „ulovi“ kao na primer banana ili jabuka. U suprotnom bi popadali mnogo brže nego te antilope koje su jurili.

Pravilno isplanirana veganska ishrana je zdrava, nutritivno adekvatna i  može da proizvede zdravstvene beneficije u prevenciji i lečenju određenih bolesti. Dobro isplanirana veganska dijeta je prikladna za individue tokom svih stadijuma života, uključujući trudnoću, laktaciju, novorođenčad, detinjstvo, adolescenciju, pa čak i za profesionalne sportiste.

Ova izjava je preuzeta direktno sa sajta Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBL). Ovo je samo dokaz da je sasvim nepotrebno da se nastavi sa mučenjem i ubijanjem životinja i da ne postoji nikakvo opravdanje za takvo ponašanje. Vi ste ti koji imate moć da menjate sebe i svet oko sebe, na vama je da to i iskoristite.